A koja to jos drzavica sa prostora bivse SFRJ(i malo uokolo)nije banana drzava?I sta je to sveto danasnjoj politickoj eliti(kako ovao "elita" smesno zvuci)osim gole borbe za vlast(privilegije i osecaj nekakve moci)???
Preporuke:
0
0
2
sreda, 31 decembar 2008 20:30
Tadić - srpski Aljende
Mene u ovom slučaju mnogo manje brine Ponoš a mnogo više činjenica da će Šutanovac potpuno preuzeti kontrolu nad vojskom. Čak je i nama koji površno pratimo politiku odavno jasno da sadašnji ministar vojni ima mnogo veće ambicije i da mu je Tadić jedina prepreka.
Preporuke:
0
0
3
sreda, 31 decembar 2008 21:53
Milan Kacarevic
Jedine ispravne odluke koje je Tadic po sluzbenoj duznosti mogao i morao da donese a koje bi bile ispravne i, pretpostavljam, pozdravljene od sire javnosti u Srbiji su:
1.- da je Ponosu dao otkaz (kao sto je i uradio) zbog mesanja u "tudje" poslove i preciznog opisa sposobnosti kuma predsednika Srbije,
2.- Sutanovcu sto se nije mesao u svoj posao i zbog, vec pomenutih, "karakteristika" Ministarstva odbrane i samog ministra i
3.- Gospodin Tadic nije mogao ali je morao dati - ako mu je ostalo jos nesto nepotrosenog morala - otkaz i samom sebi, tj. podneti ostavku na mesto predsednika Srbije, jer je on taj koji je postavio nacelnika GS i ministra odbrane i zato bi morao da snosi punu politicku odgovornost.
Ovako, predsednicka odluka je pala a sa njom i general Ponos. Njegov naslednik sigurno nece, zbog interessa Srbije, ugroziti karijeru o kojoj sanjaju sva vojna lica i zato ce svu paznju posvetiti daljem vezbanju strojevog koraka sa Nacionalnom gardom Ohaja. Tako cemo, ako vec ne znamo kako i cime da se branimo, bar moci pokazati nasim potencijalnim neprijateljima da znamo da paradiramo kao amerikanci.
Posto je ostalo jos nekoliko sati do kraja 2008. (ne ponovila se!) hteo bih, gospodine Vukadinovicu, da Vama, gospodinu Antonicu, Vasim saradnicima i citaocima pozelim Srecnu Novu 2009. godinu i da Vam se zahvalim za saznanje, da u Srbiji jos postoje ljudi koji ne samo da imaju sta da kazu, nego imaju i hrabrosti da to iznesu u javnost. Zato, gospodine Vukadinovicu, da ne postojite Vi i gospodin Antonic, morali bismo Vas izmisliti. Zelim Vam svu srecu ovoga sveta.
Preporuke:
0
0
4
sreda, 31 decembar 2008 22:18
Marko Gutijeres
Sretnu Novu Godinu zelim glasu razuma srpske politicke misli, cije rjeci ce za potonje generacije biti osnova za nova politicka djela!
Preporuke:
0
0
5
četvrtak, 01 januar 2009 01:23
Pinočeizacija Srbije
Čini mi se da se potcenjuje mogućnost čileanskog raspleta. Zapad je, kao što znamo iz iskustva druge polovine prošlog veka, bio sklon da podržava najekstremnije desničarske režime (ako bi ovi predstavljali alternativu prosovjetskom ili prokomunističkom režimu). Danas se nalazimo u sličnoj situaciji: da li neko misli da Zapad ne bi dopustio pinočeizaciju Srbije pod uslovom da takva Srbija bude apsolutno lojalna zapadnim interesima odnosno da odustane od saradnje sa Rusijom?
Preporuke:
0
0
6
četvrtak, 01 januar 2009 12:50
pogled iz daljine
Ako se hladne glave analizira šta se zapravo dogodilo, videćemo da je praktično sve što se dogodilo izazvao i Tadićevu odluku iznudio sam Ponoš! Iz toga se da zaključiti da su mu ciljevi bili sledeći: "pranje ruku" od neuspele reforme vojske i predaje Kosova bez borbe, napuštanje vojničke karijere sa dobrom apanažom i stupanje na političku scenu (izjava da se oseća sposoban za raznovrsne poslove). Činjenica je da iz svega što se dogodilo izlazi najmanje okrnjen, da je mlad i pristojnog izgleda, obrazovan, kulturan, prozapadno orijentisan ali, ipak, sa patriotskim oreolom, ide u prilog ovakvog zaključka. Što će reći, gledaćemo ga još! Možda osnuje svoju NVO ili nešto slično. U svakom slučaju, ovo je kraj tek prvog nastavka "sapunice" o neuspeloj reformi srpske vojske...Jer, ne zaboravimo činjenicu da se radi o čoveku koji je sticajem okolnosti, u osetljivom trenutku, stigao na poziciju koja uveliko prevazilazi njegove stvarne mogućnosti i da ZNA sve što je DS uradila ne bi li vojsku i definitivno rasturila. Ne bih se čudio da kao svež vojni penzioner da veliki intervju sa prvim naznakama svog budućeg delovanja, koje će sigurno ići u pravcu ucenjivanja vodeće stranke ili bar nekih njenih funkcionera. Što se kaže, živi bili pa videli.
Preporuke:
0
0
7
četvrtak, 01 januar 2009 23:26
Deda Pera
Ne gine nam lustracija čelnika DS iz javnog života. Mnogo su zabrljali.
Preporuke:
0
0
8
petak, 02 januar 2009 09:35
b.s.m.
Ko bi mogao biti pandan 'najbližem saradniku Stambolića' u DS-SocSavez varijanti? Prvo što mi pada na pamet jeste da mi se niko ne čini 'blizak' Tadiću, ako tu ne računamo dečake iz njegovog okruženja. Ako je Šutanovac izvisio za Dačićevo ministarstvo pa se prešaltovao časkom na vojsku - inače je agronom, ili nešto slično (papazjanija, kao i cela ova vlada) - a sad pretenduje da odigra Slobu-Bruta, ko preostaje a da je našem predsedniku uopšte blizak?! Djelić? Psiholog i bankar?! Cvetković? On i dalje tvrdi da radi nepartizanski. Vlahović? Još preostaje veciti (poljo)privrednik - sve taj zna - Milosavljević. Jeremić jeste izleteo iz Tadićeve gimnazije pa uzleteo do neslućenih visina, ali će pasti zbog praznog prostora iza sebe, odnosno nedostatka partijske podrške. Zaključak: Naš predsednik je usamljen čovek.
Preporuke:
0
0
9
petak, 02 januar 2009 21:21
Peter RV
'Pogled sa daljine'je najbliziji istini. Radi se o jednom nesposobnom vojniku (koji jos moze da postane jedan vjesti politicar), kojega je Tadic izabrao bas zbog toga sto je takav. A kad je ovaj vojak uvidjeo da je razlog njegovog munjevitog unapredjenja bas da mu se sva krivica za propast vojske svali na glavu, napravio je ovaj klasicni egzit(zbog "neslaganja oko odbrane").
U ovom procesu unistavanja VS-a doci ce neminovno jedan kritican momenat kad ce svakom postati jasno o cemu se sve ovo radi. Ponos nije htjeo to da saceka. I u tome se sastoji sav njegov srpski patriotizam.
Preporuke:
0
0
10
subota, 03 januar 2009 21:16
VLADAN RS
Govoreći sa aspekta običnog građanina Republike Srpske za nas Srbe je bolna činjenica ali i realnost da se u našoj matici, u dve
moralno i integralno najbitinije institucije za nađ narod, crkvi i vojsci,dešavaju previranja. Nedopustivo je da se takve stvari događaju u onom nadasve teškom razdoblju za srpski narod u celini. Nije bitno ko je u pravu, general ili ministar, činjenica je da je "nešto trulo" i da hitno treba preduzeti mere u cilju očuvanja srpskoj jedinstva u celini.Našim vekovnim krvnicima nema veće duševne satisfakcije od srspke nesloge, jer oni likuju dok je nukleus srpskog biža ugrožen.Govorim to sa aspekta otadžbinskog rata, jer znam koliko su bitni jedinstvo i vera u odbrani ѕemlje.Zboh toga bi predednik trbao da bude čvršći prema ministru, koji takođe snosi deo odgovornosti za sadašnju situaciju, i prema svim ostalim potencijalnim "ministrima i genrealima". Ponavljam, najbitniji je nacionalni integritet, tj. jedinstvo, koje mora biti iznad stranačkih i dnevno političkih interesa: Obićnom, malom čoveku, kroz istoriju je od suštinske važnosti spremnost vojske i jedinstvo crkve, ma kako to banalno izgledalo.
Preporuke:
0
0
11
nedelja, 04 januar 2009 20:09
tva
Ako je istina da je Ponos samo disciplinski pogresio, da li ce i disciplinski odgovarati shodno PS?
Preporuke:
0
0
12
ponedeljak, 05 januar 2009 03:24
Vanredno stanje
Ja mislim da smo mi nepopravljivi optimisti: pre smo nekoliko godina u Srbiji je zavedeno vanredno stanje, uhapseno 12 000 ljudi, pogasena elementarna ljudska prava, a da Zapad (i njegovi sateliti u obliku nevladinih organizacija) sa ovim cinjenicama nisu imali nikakv problem. Zbog cega verujemo da je iskljucena mogucnost da neka nelegalna i nelegitimna grupa uz pomoc represivnog aparata ponovo zavede diktaturu?
Preporuke:
0
0
13
ponedeljak, 05 januar 2009 03:32
Valter Benjamin
Tradicija potlacenih poucava nas da je "vanredno stanje" u kome zivimo - pravilo. Mi moramo doci do shvatanja istorije koje tome odgovara. Tada cemo se suociti sa zadatkom koji se sastoji u uvodjenju stvarnog vanrednog stanja; a time ce se poboljsati nas polozaj u borbi protiv fasizma.
"The tradition of the oppressed teaches us that the “emergency situation” in which we live is the rule. We must arrive at a concept of history which corresponds to this. Then it will become clear that the task before us is the introduction of a real state of emergency; and our position in the struggle against Fascism will thereby improve. Not the least reason that the latter has a chance is that its opponents, in the name of progress, greet it as a historical norm. – The astonishment that the things we are experiencing in the 20th century are “still” possible is by no means philosophical. It is not the beginning of knowledge, unless it would be the knowledge that the conception of history on which it rests is untenable."
.jpg)
1.- da je Ponosu dao otkaz (kao sto je i uradio) zbog mesanja u "tudje" poslove i preciznog opisa sposobnosti kuma predsednika Srbije,
2.- Sutanovcu sto se nije mesao u svoj posao i zbog, vec pomenutih, "karakteristika" Ministarstva odbrane i samog ministra i
3.- Gospodin Tadic nije mogao ali je morao dati - ako mu je ostalo jos nesto nepotrosenog morala - otkaz i samom sebi, tj. podneti ostavku na mesto predsednika Srbije, jer je on taj koji je postavio nacelnika GS i ministra odbrane i zato bi morao da snosi punu politicku odgovornost.
Ovako, predsednicka odluka je pala a sa njom i general Ponos. Njegov naslednik sigurno nece, zbog interessa Srbije, ugroziti karijeru o kojoj sanjaju sva vojna lica i zato ce svu paznju posvetiti daljem vezbanju strojevog koraka sa Nacionalnom gardom Ohaja. Tako cemo, ako vec ne znamo kako i cime da se branimo, bar moci pokazati nasim potencijalnim neprijateljima da znamo da paradiramo kao amerikanci.
Posto je ostalo jos nekoliko sati do kraja 2008. (ne ponovila se!) hteo bih, gospodine Vukadinovicu, da Vama, gospodinu Antonicu, Vasim saradnicima i citaocima pozelim Srecnu Novu 2009. godinu i da Vam se zahvalim za saznanje, da u Srbiji jos postoje ljudi koji ne samo da imaju sta da kazu, nego imaju i hrabrosti da to iznesu u javnost. Zato, gospodine Vukadinovicu, da ne postojite Vi i gospodin Antonic, morali bismo Vas izmisliti. Zelim Vam svu srecu ovoga sveta.
U ovom procesu unistavanja VS-a doci ce neminovno jedan kritican momenat kad ce svakom postati jasno o cemu se sve ovo radi. Ponos nije htjeo to da saceka. I u tome se sastoji sav njegov srpski patriotizam.
moralno i integralno najbitinije institucije za nađ narod, crkvi i vojsci,dešavaju previranja. Nedopustivo je da se takve stvari događaju u onom nadasve teškom razdoblju za srpski narod u celini. Nije bitno ko je u pravu, general ili ministar, činjenica je da je "nešto trulo" i da hitno treba preduzeti mere u cilju očuvanja srpskoj jedinstva u celini.Našim vekovnim krvnicima nema veće duševne satisfakcije od srspke nesloge, jer oni likuju dok je nukleus srpskog biža ugrožen.Govorim to sa aspekta otadžbinskog rata, jer znam koliko su bitni jedinstvo i vera u odbrani ѕemlje.Zboh toga bi predednik trbao da bude čvršći prema ministru, koji takođe snosi deo odgovornosti za sadašnju situaciju, i prema svim ostalim potencijalnim "ministrima i genrealima". Ponavljam, najbitniji je nacionalni integritet, tj. jedinstvo, koje mora biti iznad stranačkih i dnevno političkih interesa: Obićnom, malom čoveku, kroz istoriju je od suštinske važnosti spremnost vojske i jedinstvo crkve, ma kako to banalno izgledalo.
"The tradition of the oppressed teaches us that the “emergency situation” in which we live is the rule. We must arrive at a concept of history which corresponds to this. Then it will become clear that the task before us is the introduction of a real state of emergency; and our position in the struggle against Fascism will thereby improve. Not the least reason that the latter has a chance is that its opponents, in the name of progress, greet it as a historical norm. – The astonishment that the things we are experiencing in the 20th century are “still” possible is by no means philosophical. It is not the beginning of knowledge, unless it would be the knowledge that the conception of history on which it rests is untenable."